Liturgija

Početna Mokranjčeva zamisao, jeste bila komponovanje osam liturgija. Svaka od njih zasnivala bi se, na jednom od osam glasova pravloslavnog crkvenog pojanja. Ipak, potpuno je ostvario samo “Liturgiju po Prvom glasu”. Originalni naziv ove liturgije glasi, “Božestvenaja služba Sv. Jovana Zlatoustog”. Narodna duhovna melodija, je poslužila kao temelj za stvaranje ovog dela.

Primena polifonih detalja, dovodi do izražaja melodijsku liniju u svakom glasu. Uvodni deo “Liturgije” čine, mirni i homofoni, “Svjati Bože”, i jednostavne harmonizovane replike koje slede iza “Aliluja”. Iza njih sledi “Heruvimska pesma” ,kao najrazređeniji i najsadržaniji stav liturgije. Ostatak strukture čine mnogobrojni stavovi. Oni se neretko i ujedinjuju, na osnovu sličnosti u svom izvođenju. Tako su, kratki lapidarni stavovi, “Oca i sina” , “Dostojno i pravedno”  i “Svjat” , slični po svom motivskom materijalu i čistoj homofonoj fakturi. Za razliku od njih, sledeća dva stava “Tebe pojem” i “Dostojno jest”, se odlikuju širom razradom i melodijski bogatom horskom fakturom. Izvedba “Liturgije” se dalje odvija uz niz horskih odgovora. Kratki odeljak “Jedni svjat”, je sličan prethodnim stavovima.On se razvija se u obimni “Pričasten”. U tom obimnijem delu, on je izrađen u vidu natpevavanja između solo i tuti-grupa. Celina koja sledi, sastoji se  iz, “Blagosloven Grjadij”, “Vidjehom svjat” i “Da ispolnjateja”. Liturgija se završava u f-duru, kojim je napisan sledeći stav, “Budi imja Gospodnje”. On je vedar, pokretan I umereno polifoni.