Rukoveti
· Srbija- I, II, III, IV, V, VI, XI, XIII
· Makedonija- VII, X, XV
· Kosovo- VIII, XII
· Crna Gora- IX
· Bosna- XIV
Osim petnaest rukoveti, napisao je i Primorske napjeve kao kompozicije iste forme.
Rukoveti poseduju veoma dobar sklad. Taj sklad, je primenjen u arhitektonici oblika i psihološkom komponovanju sadržine. Takodje, i pri samom izboru tonaliteta i adekvatnosti harmonskog izraza. Mokranjac je pri stvaranju Rukoveti, birao pesme sa izrazitim melodijskim i ritmičkim profilom. Pojavljuju se mešoviti, nesimetrički taktovi. Ova pojava, karakteristična je za folklor Makedonije I južne Srbije. Mokranjčevi prethodnici, su sve strofe jedne pesme obrađivali na isti način. Za razliku od njih, kod njega dolazi do variranja u harmonizaciji i horskoj strukturi. Realistički dočarava sadržaj, pomoću smena muškog i ženskog hora ili uvođenja soliste. Raspored kontrasta u njihovom tempu, i karakteru stvara mogućnost oformljena jedinstvene celine. Ono što narodni melos povezuje sa umetničkom muzikom, jeste tekst. Ono što Rukoveti izdvaja od ostalih sličnih oblika je njihov stil, kao najviša vrednost jednog umetničkog dela. Ali, za stvaranje stila,kao pečata individualnosti, potrebno je vreme rada i iskustva. Tako da, u samoj Prvoj Rukoveti, jasnog stila i forme nema. To je bio još uvek period njegovog školovanja. Inače, premijerno izvođenje svih rukoveti, Mokranajc je izveo sam. Jedino je “Prvu” izveo sa Beogradskim pevačkim društvom. Datum koji je prerastao u tradiciju, jeste 13. januar (po novom kalendaru). Od jedanaeste Rukoveti to postao datum premijernog izvođenja.
Najistaknutiji deo Mokranjčevog svetovnog opusa je X Rukovet.
X Rukovet
Nastala je 1902. godine, na vrhuncu Mokranjčeve muzičke zrelosti. Izvedena je te iste godine, 2. juna. Ova rukovet, se smatra njegovim najvećim stvaralačim dometom. Napisana je nekih pet godina nakon pisanja “Devete". Deseta Rukovet je nastala kao rezultat njegovog puta na jug Makedonije. Sastoji se od pet pesama:
1) Biljana platno beleše
2) Do tri puški
3) Dinka dvori mete
4) Pušči me
5) Niknalo cvekje šareno
Početna pesma ove Rukoveti je “Biljana platno beleše”, i sastoji se od 47 stihova. Celokupni melodijski materijal, koji obuhvata pesme iz Ohrida, ima jasnu određen horski slog I formalnu dispoziciju. Takvu dispoziciju postiže smenom stavova, od kojih su tri brza, a dva sporija. Karakteristično za pesmu “Biljana platno beleše”, jeste i pojava različitih modusa, jonskog i eolskog. Tačnije, ona stalno oscilira između b-dura i g-mola.
U svom toku, ona postiže gracioznost. To joj omogućuje kombinacija, ženskih glasova i tenora, u drugoj i četvrtoj strofi, kao i prisustvo lagane kanonske imitacije u trećoj. Pesma “Do tri mi puški” je prožeta izvesnim osećajem bola. Harmonija je postignuta, tagođe oscilacijom c-molla i g-molla. Po sličnom principu je oformljena i treća pesma, koju karakteriše nabusit i neveseo skerc. Možda, drugačija od ostalih je četvrta pesma ”Pušči me”. Nju odlikuju klasična jednostavnost i mirnoća. Prema rečima Petra Konjovića, ona je dosledna nekom od Dvoržakovih-adagia. Ovu Rukovet, Mokranjac završava temperamentnom i svežom pesmom “Niknalo cvekje šareno”. Ova pesma zvučnim akordima zauzima mesto u srpskoj horskoj literaturi, kao simbol i uzor.
Deseta Rukovet
Broj pesama u Rukovetima
Neke od rukoveti imaju veliki broj pesama ,čak i do 10, pa deluju kao da poseduju tu rapsodičnu formu. Takve su I, III i V rukovet. U ostalim rukovetima se budi ta asocijacija na instrumentalne oblike ,kao što su sonatni i svitni ciklusi. Osim toga broj pesama je ograničen na nekih četiri ili pet. Jasna razlika u broju pesama je posebno izražena u odnosu IV i V rukoveti.
IV Rukovet
Premijerno izvođenje ove rukoveti, bilo je 27. decembra 1890. godine. Kao jedna muzička celina, razlikuje se od ostalih rukoveti jer nema klasičnu formu kao i ostale. Tačnije sastoji se iz samo jedne pesme, koja nosi naziv “Mirjano”. Medjutim postoji izvesno tumačenje, da ona negde u sebi tj. svom refrenu sadrži još jednu pesmu. Upravo se horski refren, podeljen na slogove “la-la” uzima za melodiju druge pesme. Tu bi se radilo onda, o kontaminaciji dveju pesama ronda A B A B A. Još jedna karakteristika koja je izdvaja od ostalih četrnaest Rukoveti, je instrumentalna pratnja. Kao instrument kroz čitavu Rukovet je korišćen klavir, a kastanjete su dodate refrenu. Postoje tri verzije izvođenja pesme “Mirjano”:
- Solo-bas sa mešovitim horom u e-duru
- Solo-tenor sa muškim horom u b-duru
- Solo-tenor sa mešovitim horom u h-duru
Sama Rukovet, daje jasnu predstavu tog narodskog duha u južnim krajevima Srbije, i prisustvu orijentalizovanog folklora. Taj utisak postignut je čežnjivo-strasnom raspevanom melodijom soliste, i 5/4 taktom u refrenu.
Četvrta Rukovet
V Rukovet
“Peta rukovet” je nastala 1892. godine, a prvi put je izvedena 4. maja 1893 godine. U poređenju sa ostalim rukovetima,a posebno sa “Četvrtom”, ona je po broju pesama najobimnija. Sastoji se iz čak deset pesama. Ona predstavlja prvi vrhunac Mokranjčevog stvaralaštva. I pored raznovrsnosti upotrebljenog materijala, kao celina deluje veoma kompaktno. Ta ravnoteža, postignuta je široko koncipiranom obradom nekih pesama i variranju strofa. Variranje strofa uglavnom je primenjeno, u smislu postupne gradacije. To je omogućilo stvaranje velikih dinamičkih lukova. Time su dobijene krupne tematske homogene površine. Takođe, već ranije poznat princip preplitanja pesama, se javlja u ovoj rukoveti. U tom odnosu se nalaze :
- Prve dve pesme- “Sta to miče” i “A što si se”
- Pretposlednje dve pesme- “Oj đevojko” i “Višnjičica”
Osim preplitanja pesama, za bolji prikaz ličnosti u dijalogu, javlja se razgovor solista ili horskih grupa. U trećoj pesmi “Konja sedlaš”, se javlja, upravo razgovor između tenora i soprana. Sedma pesma “Oj, za gorom”, koja poseduje polifone detalje, i pesma “Ajde mori momičeto”, sa svojim razigranim detaljima i motivima bogate sadržine, stvaraju prikaz ličnosti svojim horskin nastupom. Gradaciju, putem variranja horske fakture, Mokranjac je upotrebio u četvrtoj pesmi “Povela je Jela”. Tako gradi, i odnos između pesama “Moj se dragi na put sprema” i “Lele Stano mori’. Pesma “Moj se dragi na put sprema” poseduje elegičnu notu. Pesma “Lele Stano mori”, koja se sastoji od šest strofa, prelazi od tihog uni-sono-početka do dramatične kuluminacije u završnici. Ta dramatičnost, postignuta je voluminoznim zvukom, koji prozivodi šestoglasni hor. Kao takav, ovaj stav predstavlja, jedan od najupečatljivijih stavova u Rukovetima. Iz obraćanja konjanika,koji je deo pete Rukoveti, može se reći da su “Čevrta” i “Peta” povezane. On se obraća Mirjani, devojci koja je glavni akter prethodne Rukoveti.
Peta Rukovet
Imena u Rukovetima
Ono što je evidentno, i pri letimičnom pogledu na tekstove pesama, jeste prisustvo ženskih imena. Mokranjac je često koristio pesme, koje opisuju žensku tugu, samoću, radost, ljubav i sam odnos koji se stvara izmedju muškaraca i žena. Svakidašnjica koja je opisana, je neretka pojava u tekstovima. Međutim, broj muških imena je dosta manji u odnosu na ženska. Od muških imena javljaju se: Kole, Ivan, Veljko (hajduk), Alija... Dok žesnkih ima mnogo više. Tako da tu imamo neka od starijih I tada popularnih imena kao sto su: Stana, Ajša,, Smiljana, Mara, Jela, Anđelija, Kata, Nena, Mirjana, Jana, Stojanka, Danka, Julijana, Ajka, Biljana, Dinka, Fanče, Lenka, Mana, Cveta, Ajrija, Marija… Jedina Rukovet u kojoj se ne spominje neko žensko ime, jeste “Šesta”. Ona je posvećena Hajduk Veljku.
Hajduk Veljko